Витамини, витамини......Има их толико и сваки дан се сусрећемо са порукама које нам поручују да их треба уносити кроз храну сваки дан, увек довољно, никад превише.
Кад је хладно, кад је топло, кад смо здрави или болесни, увек се препоручују витамини. Контролишу метаболичке процесе, имају заштитну улогу, јачају имуни систем, а самим тим нас штите од најразноврснијих нападача.
Тако моћни и жељени, одавно су нашли своје место и у козметици.
Сем природних компонената препаративне козметике, као што су уља или екстракти богати витаминима, све чешће се они додају као активне супстанце, које својим моћима треба да нам обезбеде дужу младост, лепшу и здравију кожу.
У посту
'Откривамо- састојци у природној козметици' , поред осталих компонената које се користе у природној, поменула сам и витамине.
Витамини који се користе у козметици су: А, Б, Ц, Д, Е, Ф, а ту је и (споран) витамин К.
Они који проучавају и читају о козметици већ знају њихове карактеристике и могућности, но мало мање се зна да ли и колико они заиста делују на кожу, нанесени топијски.
Витамини у козметици и њихова дејства
Да видимо најпре шта литература каже о дејствима ових витамина и у каквим формама се користе за козметику.
У поменутом тексту сам споменула да су витамини веома атмосферски сензитивни- реагују на светлост и температуру. Њихова нестабилност доводи до тога да се њихова делотворност поптуно губи. Зато се у козметици користе њихови естри. Естри витамина су стабилније форме (њихови деривати), и то обично палмитинске (palmitic) или сирћетне киселине (acetic). На кожи ће, под дејством ензима који хидролизују ензиме, доћи до ослобађања витмина.
Друга форма витамина су њихови провитамини. Провитамини су њихови претходници, прекурсори, који се биохемијским процесима преводе у форму витамина.
Витамин А
Витамин А се свстава у оне чаробне витамине младости. Делује против акни, но показало се да је изузетан код фото старења и да има знајачне резултате у подмлађивању коже, стимулишући продукцију колагена и репродукцију ћелија. Фине боре и линије просто нестају под дејством чаробног витамина.
Он може имати неколико форми, различитих по свом учинку на кожу. Спада у велику групу ретионоида, а у козметичким производима се може наћи у неколико облика: Retinyl esters, естри (Retinyl propionate, Retinyl Acetate,Retinyl Palmate), Retinol и Retinaldehyde. Различита је делотворност ових форми витамина А и иде овако:
Retinyl palmitate (естри) --------> Retinol --------> Retinaldehyde --------> Retinoic Acid
Као што се види у овом ланцу, на крају се налази ретинска киселина са највећим учинком.
Међутим, она се никад не налази у препаратима, јер је ФДА рачуна у лекове, и то из сасвим оправданог разлога. Ретинска киселина је моћан иританс и користи се само уз лекарски рецепт, и то као лек против акни. Остале форме су мање делотворне (као и мање иритантне), али захваљујући ензимима, сви они пролазе кроз метаболички процес, који ће их дефинитивно претворити у Retinoic Acid. Зато, у козметици се могу наћи само ове претходне форме витамина А, а најчешће су то естри и ретинол (алкохолна форма ретинске киселине). За rethylaldehyde препарате није потребан рецепт да би се набавили, но веома је скуп, а поред тога, изазива иритације. Што сте у овом ланцу даље од последње карике, тј. ретинске киселине, то је потребна већа концентрација за неки видљив ефекат. Међутим, најчешће се деривати витамина А додају више из декларативних разлога, тако да углавном нећете приметити ефекте.
Бета каротен је провитамин витамина А, прекурсор ретинола, и познат је по совјој наранџастој боји која се користи у прехрамбеној индустрији. Примењен топијски и зависно од дозе, важи за добар анти-оксиданс. Користи се и у anti-age и препаратима за сунчање, јер штити од оксидативних процеса који настају под утицајем сучевог зрачења (овде се морам осврнути на контроверзност препарата за сунчање, који садрже неки естар витамина А, најчешће Retinyl Acetate. С обзиром на фотосензитивност витамина А,као и негових естара, не препоручује се коришћење ових препарата. Цела група ретионида се препоручује искључиво за ноћну негу).
Као и са многим другим витаминима, и код витамина А је проблем његова стабилност. Наиме, он је врло фотосензитиван, смета му светло, кисеоник,а и други фактори, тако да његова оксидација (читај:дегрaдација), настаје након првог отварања креме. Последњих година технологија је успела да стабилизује ретинол, инкапсулирајући га са неким инертним материјалом и такав, инкапсулиран ретинол се показао стабилнијим и делотворнијим. Но, питање је какав ретинол ће се наћи у креми коју желите да купите, те зато, не очекујте да ћете се пробудити 10 година млађи.
Но, како то обично бива, чак и кад делује, магија нестаје кад прође поноћ! Или јутро! У овом случају, кад престанете да је примењујете. Престаните да користите витамин А и добићете назад своје старо рухо!
Витамин Б
Велика група витамина- Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б7, Б9, Б12. Многи витмаини групе Б, као и њихови деривати нашли своје место и у козметици. Витамин Б је коензим витамина А и помаже у ћелијским метаболизму. Ево које витамине из ове групе ћемо срести у козметици.
Б1 (тиамин)- присутан као со (hydorchloride) и често се комбинује са другим витаминима из групе Б, за третираање оштећене коже .
Б3 (ниацин)- појављује се у две форме - nicotinamide (niacinamid) и nicotin acid. Niacinamide се користи у козметици, и то као антиоксиданс, за сврху побољшања тонуса и еластичности коже, подстицај продукције колагена, а самим тим и смањења бора, као и код акни, регулишући (смањујући) лучење себума. Такође, показује делотворност код ублажавања старачких пега и розацее. Студије потврђују делотворност ниацинамида кад су у питању ови ефекти.
Б5 (пантoтенска киселина) - компонента коензима А. Најпознатији козметички састојак је Д-пантенол, као провитамин овог витамина, који на кожи оксидира у пантотенску киселину.
Д-пантенол побољшава хидратацију коже, смирује упалне процесе, убрзава епителизацију након повреда, делује умирујуће, а користи се и за обнављање длаке. Иако не постоји доказ за ово последње, пантенол је постао обавезан састојак свих препарата за косу, а једна фирма је чак изградила бренд на основу имена пантенола.
Б7 (биотин)- како недостатак овог витамина доводи до пуцања ноктију, губљења косе, па и дерматитиса, ово су разлози збпг којих ћете га наћи у препаратима за нокте и против ћелавости.
Витамин Ц
Витамин Ц (L-ascorbic acid, аскорбинска киселина) је још један моћан антиоксиданс, који неутралише слободне радикале. Користи се и против акни, за избељивање коже, обнављање од фото оштећења, а ситмулише и производњу колагена. Као што вероватно сви знају, витамин Ц је изутетно нестабилан. Осим тога, чиста аскорбинкса киселина је и иританс. Јесте најмоћнија и најучинковитија, али и најтежа за очување. Витамин Ц никако не воли кисеоник, светло и температуру (то знамо сви и кад правимо лимунаду или чај). Ако приметите да је препарат са витмаином Ц пожутео, или добио наранџасту нијансу, знајте да је настала деградација витамина Ц. Зато се користе деривати овог витамина, естри. Ови су стабилнија форма, али и мање делотворни од чистог витамина Ц.
Најкоришћенији естри витамина Ц су : ascorbyl palmitate, magnesium ascorbyl phosphate, ascorbyl tetra-isopalmitoyl, tetrahexyldecyl ascorbateи sodium ascorbyl phosphate.
Ови деривати показују различиту делотворност, али на жалост, веома малу антиоксидативну моћ. За серум витамина Ц, најпожељније је имати његову најчистију форму (L-ascorbic acids), неки дериват и витамин Е, који делује у синергији са витамином Ц, а има антииоксидативну моћ.
Кад је реч о личном доживљају витамина Ц, за неке ће и ове блаже форме, деривати, бити иритантни, док ће други моћи да поднесу и чистије форме витамина Ц. Углавном, остаје да се види шта коме одговара, но да знате да од витамина Ц у козметици не очекујете чуда.
Витамин Д
Витамин 'Сунца'! Једна од најпознатијих мантри доктора мајкама беба- зими дајте капи беби, а од априла до октобра је изводите напоље, да би се под утицајем сунчевих зрака, подстакла производња витамина Д. Витамин Д је важан за ниво калцијума у организму, а у козметици је показао резултате у третману псоријазе и витилига. Такође је користан додатак средствима за сунчање. Неколико студија показује случајеве репигментације коже после третмана витамином Д . С друге стране, хемичари упозоравају да у питању високе концентрације овог витамина, које се не налазе у производима које купујемо.
Витамин Е
И дођосмо до још једног чаробног витамина младости. Снажан антиоксиданс, присутан у свим слојевима коже и врло чест додатак козметичким препаратима. Топијска примена витамина Е резултира глатком, хидрираном кожом, спречава прерано старење и оштећење коже, као и еритеме, узроковане УВ зрачењем.
Витамин Е се природно јавља у 8 форми : 4 токоферола (tocopherol) и 4 токотриенола (tocotrienol). Оба имају своје алфа, бета, гама и делта варијанте. У кожи је најзаступљенији алфа токоферол.
Друге форме витамина Е су његови естри. И поново, слободна форма витамина Е је изузетно нестабилна и фото сензитивна, док су естри, као што смо и до сада видели, стабилније варијанте које се користе у козметици. Но, то значи и да имају мању антиоксидативну моћ. Најкоришћенији су alpha tocopheryl acetate, alpha tocopherol sorbate, alpha tocopheryl phosphate. Студије показују да редовном применом, хидролизом и у контакту са кожом, естри повећавају ниво витамина Е у кожи. Витамин Е производе лојне жлезде, па се због смањене активности код деце (до пубертета) и старих (жене 50+, мушкарци 60+), овој популацији препоручује и унос у виду суплемената.
Ако видите негде ознаке 'd'и 'dl'испред имена витамина Е (d-alpha tocopheryl acetate i dl-alpha tocopheryl acetate, реч је о природном и синтетичком витамину Е. Ознака dl означава синтетички витамин Е, а он нема својства која се приписују природном. Тело препознаје само d форме, тако а dl форме треба избегавати.
Велика је заблуда да се витамин Е може корисити у козметици као конзерванс (више о козервансима потражите
овде). Овај витамин, због својих антиоксидативних моћи, продужава век трајања базних уља, штитећи их од оксидације, те због тога пожељно његово додавање у безводне формуле. Но у емулзијама, он не може спречити кварење производа, будући да узрок кварења производа и не лежи у уљима, већ у води.
Витамин Ф
Витамин Ф заправо уопште није витамин. То је група есенцијалних масних киселна- линoлне, линоленске и арахидонске. Због совг значаја, као и чињенице да их људксо тело не производи, добили су име витамин Ф.
Ове есенцијалне масне киселине су изузетно важне у одржавању функционалности баријере коже, као и у синтези липида. Њихов недостатак доводи до исушивања коже, при чему она изгледа љускаво, има повећан губитак влаге (тзв. трасепидермални губитак влаге).
Линолна киселина има противупалну, хидрирајућу и лековито дејство на кожу. Такође помаже у борби против акни, омекшава кожу, чинећи је глатком и младом.
Витамин Ф (есенцијалне масне киселине) такође потпомажу пенетрацију других активних супстанци, као антиоксиданата.
Витамин Ф се може наћи у сунцокретовом уљу, уљу од семенки грожђа, бадемовом, уљу конопље и шафранике.
Витамин К
Један од мање коришћених витамина у козметици. Иначе, витамин К је важан у спречавању крвних угрушака, а у козметици се користи за смањивање тамних колутова око очију. Међутим, студије не показују приметне промене кад је реч о овом учинку. Такође, примењен топијски, витамин К регулише површински капиларни систем и учвршћује кожу.
Мећутим!!!
Постоје витамини К1 и К2. К2 се синтетише у гастроинтестиналном тракту, витамин К1 је биљног порекла. Врло је ефикасан при лечењу куперозе, проширених вена, розацее и еритема (повезаних са оштећењима од сунца)
И док се за К2 сматра да је безбедан за употребу, витамин К1 (Phytonadione) у Франуској је 2005.г повезан са тешким алергијским реакцијама и појави екцема на кожи, због чега је моментално забрањен за употребу у козметици,а касније, 2009.год. је забрањен и у ЕУ. Његов прекурсор епоксид, није забрањен, али и ту постоји опасност од алергијских реакција приликом реакције са протеинима из људске коже.
К1 витамин се у виду наночестица, фармацеутског квалитета продаје у Русији, југоисточној Азији и Немачкој и ни један случај алергије није забележен од 2003. од када је уведен до 2009.
Количина витамина К који се налази у парадајзу, бананама, уљу пшеничних клица , спанаћу, итд. је безначајан и безопасан за козметичке сврхе.
Дакле, да ли нам витамини у козметици нешто заиста пружају???
Шта кажу козметички хемичари?
Нико не оспорава важност витамина, па ни у козметици, више су у питању они њихови деривати који се користе у козметици. Њихов квалитет форма и концентрација су ти фактори који ће одредити њихову делотворност.
Док ће козметолози, формулатори, продавци, и највише маркетари на сва звона хвалити баш онај витамин који садржи њихов препарат, дотле ће хемичари бити уздржанији. Углавном ће вам рећи да скоро ни за један витамин нема довољно клиничких студија да ради то што му се приписује, или ако ради, то је у занемарљивом нивоу, који би могао да се постигне и другим средствима. Најопипиљивији докази постоје за делoвaње витаминa А, док је код других, ефекат....рецимо делимичан. Нпр.примена витамина Е на кожи оштећеној од сунца, као и ожиљцима није дала никакве резултате, али се каже да потенцијал постоји. С друге стране, витамин Е у нези косе нема никаквог дејства. За витамин Ц је доказано да само његова чиста форма (L ascobic acid), примењена у одређеном проценту, има дејство на акне, док његови деривати немају. У нези косе, овај витамин нема никаквог дејства. Од витамина из групе Б, ниацин показује најбоље резултате код свих описаних деловања. Код витамина Д је доказано да делује на псоријазу, док у нези косе не показује али баш никакве резултате. За линолну киселину (из групе витамина Ф) важи да је добар oвлаживач (моистуризер), но не бољи него неки други, стандардни који се регуларно користе.
Дакле, иако нису свемогући, нити толико делотворни колико њихови описи говоре, витамини ће увек бити у козметици, а неке даље, будуће студије ће доказати њихову недвосмислену ефикасност. Најбитније детерминанте њихове делотворности су њихова концентрација и стабилност. Временом, наука долази до све стабилнијих и делотворнијих решења. На крају, остаје и индивидуални осећај и искуство, као и веровање да витамини, колико год да их има у нашим препаратима, помажу. Све док не одмажу и док су коришћене праве форме, могу се користити, па и онда кад не дају очекиване или обећане резулате.
На крају, козметику треба схватити управо тако како јој име каже- козметички препарати нису лек, нису чаробне формуле, шта год да садрже. Продају се као роба широке потрошње, морају бити формулисани да одговарају већини, без бојазни да ће изазвати неке нежељене ефекте. Обично су активне супстанце, где спадају и витамини, врло јаки иританси, кад су концентроване и чисте (и стабилизоване), тако да формулатори козметичких производа морају њихове концентрације прилагодити неком 'нормалном'прагу толеранције. С друге стране, што су концентрованији, витамини су делотворнији, те негде у средини лежи кључ за козметику.
Вероватно је најбоље решење да се баласнира њихово уношење кроз храну и да се надамо да ће нам витамини из козметичких производа пружити дoбaр деo своје заводљивости и делотворности.
Желите да поделите своја сазнања и искуства са витаминима?
Радујем се да их чујем!
Можда желите да прочитате:
- Састојци у природној козметици
- Основе природне козметике
Извори:http://chemistscorner.com/ и http://chemistscorner.com/are-vitamins-effective-in-cosmetics/
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2921764/?tool=pubmed
http://thebeautybrains.com/2013/11/the-beauty-brains-show-episode-06-which-retinol-is-right-for-me/
http://www.smartskincare.com/
https://www.truthinaging.com/review/part-4-what-is-it-vitamin-c-derivatives
http://www.dermaviduals.com/english/publications/special-actives/vitamins-in-cosmetics.html
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:036:0015:0017:EN:PDF
